Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Ekonomski aspekti proširenja Evropske unije i spoljnotrgovinski interes SR Jugoslavije". Rad ima 59 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

ISTORIJAT EU
Uvod
Proces međunarodne ekonomske integracije spada u jedan od najznačajnijih fenomena savremene svetske privrede. Uzroci integrisanja su višestruki. Sa ekonomske strane posmatrano, međunarodna ekonomska integracija predstavlja svojevrsnu posledicu protivurečnosti između proizvodnih snaga i produkcionih odnosa u svetskoj privredi. Savremene proizvodne snage razvijenije su nego ikada u prošlosti, a razvoj svetske privrede, naročito od velike ekonomske krize (1929-1993) na ovamo, a posebno pod uticajem Drugog svetskog rata bio je obeležen parcelizacijom tržišta, jačanjem barijera za kretanje robe, radne snage, kapitala, tehnologije i sl. Može se reći da savremene proizvodne snage vrše snažan pritisak u pravcu stvaranja uslova za sopstveni razvoj, odnosno za proširenja tržišta van granica nacionalnih privreda pojedinih zemalja.
Gotovo je prirodno što su tendencije ekonomske integracije i vremenski i po intenzitetu najviše došle do izražaja na evropskom kontinentu. Nigde kao u evropskim zemljama nije došla do izražaja protivurečnost između potencijala proizvodnih snaga i uskosti nacionalnog tržišta. Kao rezultat toga, u ekonomskom smislu, nastala je najveća i najsloženija integraciona grupa savremenog sveta ( Evropska unija.
Međutim, moramo istaći da razloge nastanka EEZ/EU treba tražiti i u političkim faktorima. Ujedinjenje Evrope bi trebalo da dovede do okončanja dugog perioda istorije ratovanja između najvećih evropskih sila i obezbedi mir na evropskom tlu. Istovremeno, ujedinjena Evropa održava strukturu svetskih supersila policentričnom, uravnotežujući veliki vojni, ekonomski i tehnološki razvoj SAD-a. Istoričar J. Fontana primećuje kako su se evropski narodi, tokom istorije, uvek ujedinjavali protiv neprijatelja, različitih vrsta i različitog porekla. Možemo reći da i današnji proces ujedinjenja ima isti smisao, ali u drugačijim, modernijim okolnostima.
U ovom poglavlju posvetićemo pažnju osnivanju i razvoju Evropske unije, sa posebnim osvrtom na njena dosadašnja geografska proširivanja, produbljivanja odnosa zemalja članica i institucionalne probleme koji su pri tome nastajali.
Osnivanje
Ideja o ujedinjenoj Evropi ima dugu istoriju. Još početkom četrnaestog veka pojedini istaknuti državnici, kao i ličnosti iz javnog života, zagovarali su objedinjavanje Evrope po ugledu na velika carstva iz prošlosti. Od tada, ideja o ujedinjenoj Evropi predstavljana je od strane velikih mislilaca kao neophodan uslov za eliminisanje stalnih ratnih sukoba i neprijateljstva koje je vladalo između evropskih naroda. Zanimljivo je napomenuti da je i Napoleon Bonaparta svoj ratni pohod opravdavao tvrdnjom da je on inspirisan stvaranjem velike evropske federacije. Tokom celog Srednjeg veka, posle svakog razornog rata, iznova se uvek rađala ideja o ujedinjenju. Njena žustrina je uvek bila u direktnom odnosu sa stepenom ratnih razaranja koja su potresala Evropu. Međutim, njeno ostvarivanje uvek je bilo sprečeno jakim nacionalnim ponosom i željom za neograničenom suverenošću dr
...............................NAMERNO UKLONJEN DEO TEKSTA.................................

 

 ---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]